Објављено у уторак у часопису Контрола дувана и коју координира Светска здравствена организација (СЗО), студија показује да је пушење права понорница и да апсорбује око 6% глобалне здравствене потрошње, као и 2% укупног бруто домаћег производа (БДП).
ЦИЈЕНА ПУШЕЊА У СВИЈЕТУ ЈЕ 1436 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
У прегледу Контрола дувана а координирано од стране Светске здравствене организације (СЗО), студија показује да су у 2012. години укупни трошкови употребе дувана износили 1436 милијарди долара широм света, од чега су 40% сносиле земље у развоју. Она истиче да док су истраживања већ разматрала трошкове пушења, она су се фокусирала на земље са високим дохотком.
Овом студијом, истраживачи су прикупили податке о 152 земље, што представља 97% свих пушача на планети. Они су проценили трошкове пушења укључивањем директних трошкова (хоспитализације и лечења) и индиректних трошкова (израчунатих на основу изгубљене продуктивности услед болести и преране смрти).
У 2012. години пушење је било одговорно за нешто више од 2 милиона смртних случајева међу одраслим особама старости 30-69 година широм света, што је око 12% свих смртних случајева у овој старосној групи, према овој студији. Највећи проценат, према истраживачима, забележен је у Европи (26%) и Америци (15%).
Током исте године, директна здравствена потрошња везана за пушење износила је укупно 422 милијарде у свету, или 5,7% свих здравствених издатака, проценат који достиже 6,5% у земљама са високим дохотком.
У источној Европи, издаци директно повезани са пушењем представљају 10% укупног здравственог омотача. Четвртину укупних економских трошкова употребе дувана сносе четири земље: Кина, Индија, Бразил и Русија. У поређењу са БДП-ом различитих земаља, показало се да је пушење посебно скупо у источној Европи (3,6% БДП-а), као иу Сједињеним Државама и Канади (3%). Остатак Европе је на 2% наспрам 1,8% на глобалном нивоу.
Истраживачи наглашавају да у своје прорачуне нису укључили штету повезану са пасивним пушењем, које је, према студији, одговорно за отприлике 6 милиона смртних случајева годишње, или оне повезане са бездимним дуваном (шмркање, дуван за жвакање...) који се широко користи у југоисточној Азији у посебно. Осим тога, њихови прорачуни се односе само на радну снагу. " Ови резултати показују да постоји хитна потреба да све земље имплементирају програме контроле дувана како би смањиле ове трошкове. “, закључују аутори.
Упркос цифрама, Е-ЦИГАРЕТА МОРА ДА ОСТАНЕ ДУВАНСКИ ПРОИЗВОД
Колико ће таквих студија бити потребно? Колико ће смрти бити потребно? Колико милиона ће бити потребно да све ово кошта државе да би се електронска цигарета коначно сматрала потенцијалним решењем у борби против пушења? Док чекамо наш драги лични испаривач, за који смо доказали да је најмање 95% мање штетан од класичне цигарете, остаје дувански производ. Колико год да је смешан, принцип предострожности и даље преовладава над чувеним смањењем ризика које би ипак могло да спасе милионе људи који су потонули у пушење. Бројке су ту, постоји хитност и институције као што је Светска здравствена организација (СЗО) не могу себи приуштити да наставе да се боре против средства које би могло да смањи већ значајну стопу смртности од пушења.
извор : Вхидоцтор.фр
