МЕЂУНАРОДНО – Данас, као и јуче, лобирање дуванске индустрије код европских институција мора се сматрати скандалом века. Зашто? Као посланик у Европском парламенту, био сам сведок подривања рада лобиста дуванске индустрије током преговора око директиве о дувану која је, упркос свему, усвојена 2014. године.
Лобирање ове индустрије није активност коју треба ставити на исти ниво као друге праксе утицаја, чак и ако позајмљује исте кодове: имамо посла са дилерима на смрт!
Због тога смо, са другим европским парламентарцима свих сензибилитета, одлучили да водимо ову борбу против мешања дуванске индустрије у наше политике и наше акције.
Недавно је путовао кроз многе европске престонице попут Лисабон, Беч, Атина, Париз, Рим, Лондон, Мадрид и Берлин, састао сам се са невладиним организацијама, представницима министарстава здравља, финансија и царина не само да би се сагледала транспозиција директиве о дувану, што мора да буде урађено најкасније до маја 2016, већ и да разговарамо о борби против шверца и црно тржиште цигарета које штети нашој здравственој политици.
Неке државе чланице су спречене да спроводе амбициозне мере. Други, попут Уједињеног Краљевства и Француске, међутим, успевају да се одупру овом смртоносном лобирању тако што се одлучују за обичну амбалажу или тако што више не чине цигарете видљивим на изложбама продавница! У случају Француске, то је такође 12. земља која је ратификовала протокол Светске здравствене организације (СЗО) против нелегалне трговине дуваном. Овај протокол стога обезбеђује независну следљивост у борби против шверца или црног тржишта цигарета.
Међутим, све је више доказа о умешаности дуванске индустрије у незакониту трговину. Произвођачи би производили превише цигарета (што би у неким земљама представљало 100% потражња на тржишту) располагати само легално. Ови производи би тада нашли пут до црног тржишта. Произвођачи би стога били одговорни за 25% кријумчарених цигарета. Група за контролу и истраживање дувана на Универзитету Бат у Великој Британији указала је на доказе у недавном извештају након 13 година истраживања.
Хајде да се не устручавамо да кажемо: недозвољена трговина део је комерцијалне стратегије дуванске индустрије. Независна следљивост је стога потребнија него икад. Зашто? То су порески губици процењени на 12 милијарди годишње за Европску унију. Кријумчарење цигарета подстиче међународне токове који доприносе финансирању тероризма. Неке терористичке организације се финансирају кроз ову трговину. Лондонска царина ми је то потврдила. Истрага у оквиру ОЛАФ-а отворена је 2012. године против произвођача дувана због кршења сиријског ембарга, чије закључке још чекамо.
Хитно је да Европска унија ратификује протокол СЗО и да применимо независну следљивост која искључује ЦОДЕНТИФИ, интерни систем за дуванску индустрију.
Позивамо и на необнављање споразума о сарадњи између Европске уније и дуванске индустрије. Ови споразуми су од 2004. године показали своју неефикасност. С једне стране, државе чланице имају мањак 12 милијарди евра годишње, с друге стране, у зависности од године, кумулативна плаћања дуванске индустрије могу износити 50 до 150 милиона евра. Али кога ми зезамо? Ове исплате ни не представљају 1% процењених годишњих губитака. Лобирање дуванске индустрије и ови споразуми о сарадњи са Европском унијом морају да нас изазову.
Коначно, шта налазимо? Незаконитост или чак организовани криминал путем шверца или црног тржишта цигарета, неефикасност против нелегалне трговине дуванским производима, стратегије за утају пореза ажуриране од стране специјалног комитета Европског парламента за утају пореза – ово је запажање да морамо да зауставимо ове праксе.
Ова борба је борба за здравље, за живот али и против финансирања тероризма! Ово су изазови са којима намеравамо да се суочимо за 2016. годину.
извор : хуффингтонпост.цом
